Иланџа (Ilandža)
Иланџа је насељено место у општини Алибунар, у јужнобанатском округу у Србији. Према попису из 2011. било је 1406 становника у 541 домаћинству.
Током историје Иланџа мења своје име неколико пута назив:
* 1385 — -{Iloch}-
* 1717 — Иланча -{(Ilancsa)}-
* 1911 — -{Ilonch}-
* 1922 — Иланџа
Зна се, да 1385. године постоји - помиње се иланџанска католичка црква -{(Ilonch)}-. И да је насеље потпадало тада комитету Ковин, Калуђери из српског манастира Пећке патријаршије су 1660. године дошли у село "Иланчу". Том приликом су записали од становника само домаћина (код којег су коначили) Недељка Андрејића и извесног Ђурђа.
По протеривању Турака 1716. године село потпада под Великобечкеречки диштрикт. Године 1717. било је у месту 20, а 1727. само 17 кућа. 1744. године дошло је више породица из Србије, а 1765. године населили се из Панчева Срби и Румуни (20 породица), па је тако број домова повишен 1773. године на 199 кућа. Иланџа је 1764. године православна парохија у Боканском протопрезвирату. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да то место припада Тамишком округу, Бечкеречког дистрикта. Има милитарски статус а становништво је српско.
У месту се срећу Смољани, стари словенски народ, који се раширио са територије данашње Бугарске.
Манастир Крушедол са Фрушке горе био је 1771. године дужан једном Иланџанину. Калуђери су 1864. године позајмили од Милована Грујића 200 ф. "без залоге", а због "платити фатове ради циглане".
Током историје Иланџа мења своје име неколико пута назив:
* 1385 — -{Iloch}-
* 1717 — Иланча -{(Ilancsa)}-
* 1911 — -{Ilonch}-
* 1922 — Иланџа
Зна се, да 1385. године постоји - помиње се иланџанска католичка црква -{(Ilonch)}-. И да је насеље потпадало тада комитету Ковин, Калуђери из српског манастира Пећке патријаршије су 1660. године дошли у село "Иланчу". Том приликом су записали од становника само домаћина (код којег су коначили) Недељка Андрејића и извесног Ђурђа.
По протеривању Турака 1716. године село потпада под Великобечкеречки диштрикт. Године 1717. било је у месту 20, а 1727. само 17 кућа. 1744. године дошло је више породица из Србије, а 1765. године населили се из Панчева Срби и Румуни (20 породица), па је тако број домова повишен 1773. године на 199 кућа. Иланџа је 1764. године православна парохија у Боканском протопрезвирату. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да то место припада Тамишком округу, Бечкеречког дистрикта. Има милитарски статус а становништво је српско.
У месту се срећу Смољани, стари словенски народ, који се раширио са територије данашње Бугарске.
Манастир Крушедол са Фрушке горе био је 1771. године дужан једном Иланџанину. Калуђери су 1864. године позајмили од Милована Грујића 200 ф. "без залоге", а због "платити фатове ради циглане".
Географска карта - Иланџа (Ilandža)
Географска карта
Земља (геополитика) - Србија
Валута / Језик
ISO | Валута | Симбол | Significant Figures |
---|---|---|---|
RSD | Српски динар (Serbian dinar) | дин or din. | 2 |
ISO | Језик |
---|---|
BS | Бошњачки језик (Bosnian language) |
HU | Мађарски језик (Hungarian language) |
SR | Српски језик (Serbian language) |